Zaječar · Timočka krajina · 2026
Zašto je podignuta Timočka Buna?
- Zato što se rudnik i topionica planiraju na manje od 10 km od centra Zaječara.
- Zato što znamo šta dišu i piju Bor i sela oko Čukaru Pekija.
- Zato što je ruda sulfidna, a kisela drenaža traje vekovima.
- Zato što ova kompanija prvo gradi, a dozvole traži posle.
Izvor: Elaborat za rani javni uvid u prostorni plan · Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, jul 2026 · naručilac Serbia Zijin Mining. Udaljenosti su naše merenje.
↑ Bor · topionica
Dva rudnika, topionica i jalovište u jednom planu od 126 km².
Ranija odluka važila je samo za donju zonu Čukaru Pekija. Nova odluka briše tu granicu i u jedinstven plan širenja uvlači ceo kompleks: još neotvoreno ležište Malka Golaja, potpuno novu topionicu (do 850.000 t bakra godišnje) i jalovište od 1.900 ha.
Čukaru Peki
Već aktivan rudnik bakra i zlata, u potpunom vlasništvu Zijina. Plan predviđa otkopavanje donje zone metodom sa zarušavanjem, do dubine od 1.300, a kasnije 1.800 metara, i dve nove flotacije od po 14,85 miliona tona rude godišnje, naspram današnjih 3,3 miliona. Po Zijinovom godišnjem izveštaju za 2025, gornjoj zoni preostaje 15 godina, a donja je planirana na 66. Sam plan kaže da će se gornje ležište završiti „u narednih deset godina“.
Malka Golaja
Novo ležište bakra i zlata čije je otkriće objavljeno u martu 2025, na samo 7 km jugoistočno od Čukaru Pekija, na teritoriji Zaječara (KO Zvezdan), između Metovnice i Nikoličeva. Gornje rudno telo čine masivni sulfidi, a plan predviđa i odlagalište piritnog koncentrata, materijala koji stvara kiselu rudničku drenažu, u slivu Velikog Timoka. Među prednostima lokacije plan navodi: „relativna udaljenost od naseljenih mesta“.
Nova topionica
Potpuno nova topionica na lokaciji „van postojećih rudarskih i industrijskih zona“, preliminarno u KO Metovnica. Kapacitet je do 400.000 t anodnog i katodnog bakra godišnje, „sa rezervisanim kapacitetom za dodatnih 450.000 t/god“. Prerađivala bi koncentrate iz Donjeg ležišta, Malka Golaje i borskih rudnika, kao i piritni koncentrat sa odlagališta Čukaru Pekija. Sumporna kiselina bi se cevovodom odvodila do železnice u Zagrađu. Plan traži zonu mogućeg uticaja Seveso postrojenja od najmanje 1.000 metara, a za izdvajanje arsena sam kaže da „mora da se sprovodi izrazito kontrolisano“. Izrada studija za topionicu je „tek nedavno započeta“.
Novo jalovište
Flotacijsko jalovište u dolini Kriveljske reke, u ataru Oštrelja, nizvodno od postojećeg jalovišta „Veliki Krivelj“. Tokom veka rudnika primilo bi oko 1,08 milijardi tona jalovine. Plan to naziva „relativno malo zauzeće prostora“. Po našoj proceni, to je zapremina približno jednaka svim postojećim jalovištima u Srbiji zajedno: 754 miliona m³ u 31 jalovištu, po podacima Međunarodne komisije za zaštitu Dunava (ICPDR).
Ko stoji iza projekta
Sredstva za stratešku procenu obezbeđuje Serbia Zijin Mining, strana kompanija kojoj ide i sav profit.
Plan obuhvata katastarske opštine:
U zoni neposrednog uticaja rudnika, po planu, „nije dozvoljena izgradnja novih građevinskih objekata već samo održavanje funkcije postojećih do preseljenja“. Koliko je to domaćinstava, plan ne kaže.Elaborat, str. 17
Granica zagađenja pomera se ka jugu.
Malka Golaja je samo 7 km jugoistočno od Čukaru Pekija, a to znači da se eksploatacija primiče na manje od 10 kmod prvih kuća Zaječara.
Karta je ilustrativnog karaktera. Punu mapu možete pogledati ovde.
Zagađenje ne poznaje granicu katastarske opštine. Ono što izađe iz jalovišta, flotacije i topionice, nosi vetar i voda.
Cifre je objavila kompanija
Svi podaci ispod potiču iz zvaničnog Zahteva za stratešku procenu, istog dokumenta kojim se pokreće širenje. Brojke su iz 2023. i 2024. godine, sa mernih mesta oko Bora i Čukaru Pekija.
Vazduh
Izvor: Zahtev, str. 29–32arsen je prekoračio graničnu i tolerantnu vrednost tokom 2024.
Zemljište
Izvor: Zahtev, str. 21–22uzoraka sa bakrom i vanadijumom iznad maksimalno dozvoljenih koncentracija.
Površinske vode
Izvor: Zahtev, str. 23–24parametara nije usaglašeno sa II klasom kvaliteta voda (2024).
Podzemne vode
Izvor: Zahtev, str. 25–26teških metala iznad granica za vodu za piće: bakar, arsen, nikl, kadmijum i organske materije.
MDK = maksimalno dozvoljena koncentracija. Vrednosti iznad remedijacionih granica po propisima Srbije povlače zakonsku obavezu sanacije zemljišta. Ovo je stanje preplaniranog širenja kapaciteta.
Merenja iz Zahteva naručila je sama kompanija; vazduh je meren na 16 mesta, među kojima su i dvorišta imenovanih domaćinstava. Državna Agencija za zaštitu životne sredine u Boru je 2024. izmerila prosečnu godišnju koncentraciju arsena od 42 ng/m³ (Jugopetrol) i 24 ng/m³ (Gradski park), naspram ciljne vrednosti od 6: sedam, odnosno četiri puta više. Najveća dnevna koncentracija olova bila je 2.898 ng/m³, skoro tri puta iznad dnevne granice.
Iza svake brojke je organ koji otkazuje.
Dokazi pokazuju koji otrovi prelaze granice. Evo šta tačno rade ljudskom telu, i ko je najugroženiji. Svaki podatak je iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO), IARC i ATSDR.
Arsen
Vazduh · 61× iznad granice (2024)IARC grupa 1 · dokazani kancerogenDugotrajno udisanje i unošenje arsena izaziva rak pluća, mokraćne bešike i kože, a vezuje se i za rak bubrega i jetre. Pre raka se na koži javljaju zadebljanja na dlanovima i tabanima i promene boje kože. Hronična izloženost diže rizik od bolesti srca i šećerne bolesti.
NAJUGROŽENIJINajteže pogađa decu i bebe u stomaku: izloženost u trudnoći i ranom detinjstvu remeti razvoj mozga, pamćenje i inteligenciju.
Kadmijum
Vazduh · 44× iznad ciljne vrednosti (2024)IARC grupa 1 · dokazani kancerogenKadmijum se taloži u bubrezima i ostaje decenijama: godinama oštećuje bubrege i razgrađuje kosti, što vodi u osteoporozu i prelome. Udisanje izaziva rak pluća, a povezuje se i sa rakom bubrega i prostate.
NAJUGROŽENIJINajugroženije su starije osobe i žene posle menopauze (lomljivost kostiju), kao i pušači, kojima se izloženost sabira.
Olovo
Vazduh · 1,068 µg/m³, iznad godišnje granice (2024)IARC grupa 2A · verovatno kancerogenZa olovo ne postoji bezbedna doza. Kod dece trajno oštećuje razvoj mozga: snižava inteligenciju (IQ), skraćuje pažnju i menja ponašanje, a ta šteta je nepovratna. Kod odraslih diže krvni pritisak i oštećuje srce i bubrege.
NAJUGROŽENIJIDeca upijaju 4–5 puta više olova od odraslih. U trudnoći olovo iz majčinih kostiju prelazi na bebu i izaziva pobačaj, prevremeni porođaj i malu porođajnu težinu.
PM10 čestice
Vazduh · 26× iznad granice (2024)IARC grupa 1 · zagađenje vazduha izaziva rak plućaSitne čestice prodiru duboko u pluća i ulaze u krvotok. Kratkoročno pogoršavaju astmu i hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP) i pune bolnice; dugoročno izazivaju rak pluća, srčani i moždani udar i skraćuju životni vek.
NAJUGROŽENIJINajteže pogađaju decu, starije i sve sa srčanim ili plućnim bolestima i astmom.
Metali u vodi i zemljištu
Voda za piće · 5 metala iznad granice; bakar u svim uzorcima zemljištaNikl · IARC grupa 1U podzemnim i površinskim vodama i u zemljištu izmereni su nikl, živa, bakar, cink i drugi metali iznad dozvoljenog. Nikl (dokazani kancerogen, grupa 1) izaziva rak pluća i nosa. Živa se nagomilava u telu i trajno oštećuje nervni sistem i bubrege. Višak bakra iz vode za piće oštećuje jetru i izaziva probleme sa varenjem.
NAJUGROŽENIJITrudnice i mala deca su najugroženiji: živa remeti razvoj mozga ploda, a metali iz vode za piće pogađaju bubrege i jetru.
U Boru je već izmereno ono čega se Zaječar plaši. Studija Instituta za javno zdravlje Srbije „Batut“ (2020, uz podršku UN za životnu sredinu i SZO) utvrdila je značajno veći rizik od obolevanja i umiranja od raka, kod svih malignih tumora osim kožnih, i kod muškaraca i kod žena, uključujući značajno veći rizik od raka pluća. Izvor ↗
Ruda koja u dodiru sa vazduhom pravi kiselinu.
Sva ležišta u ovom planu su sulfidne rude. Šta to znači, kompanija je već ispitala na rudniku koji vodi. Rezultat stoji u jednom njenom dokumentu, a u drugom ga nema.
Pod zemljom je bezopasna
Bakar je u rudi vezan sa sumporom, u piritu i halkopiritu. Dok je stena zatvorena u zemlji, ne dešava se ništa.
Iskopana i samlevena, reaguje
U dodiru sa vazduhom i kišom sumpor prelazi u sumpornu kiselinu. Bakterije tu reakciju višestruko ubrzavaju.
Kiselina rastvara metale
Iz stene u vodu prelaze bakar, cink, kadmijum, nikl, olovo i arsen.
Proces hrani sam sebe
Reakcija se nastavlja i kad se rudnik zatvori. Rudnici iz rimskog doba u Španiji ispuštaju kiselu vodu i danas.
Zašto je toliko opasna
Ne prestaje kad se rudnik zatvori
Kisela drenaža traje decenijama i vekovima posle poslednje tone rude. Zato je to najduža i najskuplja obaveza u rudarstvu.
Putuje vodom
Kisela voda sa rastvorenim metalima ne ostaje na odlagalištu. Odlazi u podzemne vode i potoke, a odavde u Timok i Dunav.
Ne može da se ugasi
Jednom pokrenuta, ne popravlja se. Može samo da se spreči unapred, projektom, ili da se voda prečišćava dokle god curi.
Dokaz iz njihovih papira: Majdanpek
Izvori: Plan upravljanja rudarskim otpadom, Površinski kop Majdanpek (Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, 2025), poglavlja 8.2–8.7 i Prilog 5; kompanija ga je primila 9. marta 2026, a Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo 4. juna 2026. · Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, odlaganje jalovine sa PK Severni revir (ITNMS, 14. april 2026; PDF, 35 MB), tabela 6.3. Oba dokumenta je naručila kompanija.
A Malka Golaja?
- Gornje rudno telo Malka Golaje čine masivni sulfidi bakra i zlata, a u okviru rudnika je predviđeno „odlagalište piritnog koncentrata“.Elaborat, str. 22–23
- Plan sam govori o deponijama „kiselog“ rudarskog otpada, pod koje ide geomembrana kao „trajna zaštita“, a za rudničke vode kaže da „mogu imati povišenu kiselost u toku rada rudnika i nakon zatvaranja“.Elaborat, str. 12 i 32
- Nijedno ispitivanje sklonosti tog otpada ka kiseloj drenaži nije objavljeno: ni za Malka Golaju, ni za piritni koncentrat, ni za jalovinu Donjeg ležišta. Izrada studija je „tek nedavno započeta“, a plan je ipak otišao na javni uvid.Elaborat, str. 5
- Ovo nije daleka opasnost. Borska reka je već danas „van klase“, a otpadnim vodama Bora ka Dunavu odlazi oko 400 tona bakra godišnje, pri pH 2,6.Elaborat, str. 8 · Đorđievski i sar. (Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor), Environmental Science and Pollution Research, 2018
Elaborat za rani javni uvid (PDF, 23 MB) · brojevi strana su strane PDF-a
Ako je sve po zakonu, zašto su povukli mašine?
Krajem maja smo na Malka Golaji zatekli kolonu damper kamiona i sveže probijene puteve, bez ijedne reči meštanima. Sredinom avgusta tamo nije bilo ničega, a nije ni 22. septembra. Kompanija do danas nije rekla zašto.
Zatičemo kolonu damper kamiona
Po tabli na gradilištu, radovi su prijavljeni 15. i započeti 20. aprila, na 29 katastarskih parcela u Zvezdanu. Niko u okolnim selima o tome nije obavešten.
11. jun 2026.Inspekcija: 11,49 hektara šume iskrčeno protivno zakonu
Republička šumarska inspekcija utvrđuje krčenje bez saglasnosti, protivno članu 9. Zakona o šumama: „sva drvna zapremina gurana i zatrpavana građevinskim mašinama“. Nalaže obustavu, sa rokom „odmah“.
Žalba kompanije je odbijena
Tužilaštvu u Zaječaru podneta je prijava za privredni prestup protiv kompanije i odgovornih lica. Izvor: Glas Zaječara.
Zaječarski odbornici podnose krivičnu prijavu
Tvrde da radovi izlaze iz okvira dozvola koje kompanija ima.
14. avgust 2026.Na terenu nema ničega
Nema mašina, kabina, opreme ni tabli. Kompanija razlog nije saopštila.
Odobrenje za geološka istraživanja postoji i važi do 2028. Odobrenja za eksploataciju nema. Saglasnosti za krčenje šume nije bilo: to je utvrdila republička inspekcija, a ne mi. Zašto su mašine povučene, ne znamo, i nećemo da se pretvaramo da znamo. Zato pitamo.
Nije prvi put
Kazna ispod zakonskog minimuma
Privredni apelacioni sud utvrđuje da je prvostepeni sud kaznu odmerio daleko ispod zakonskog minimuma, za emisije sumpor-dioksida 8,3 puta iznad dozvoljenih.CINS, 16. novembar 2021.
Gradnja bez saglasnosti, rad bez integrisane dozvole
Privredni sud u Zaječaru izriče kazne od 200.000 i 250.000 dinara.RERI; sudski spisi, oktobar 2022.
Sud poništava dozvolu za proširenje flotacije
Upravni sud: procena uticaja na životnu sredinu nije ni urađena.RERI; BIRN, jul 2023.
Sedma presuda za nelegalnu gradnju
Ovog puta za rudarski objekat na brani jalovišta RTH. Na kraju godine kompanija je jedan od dva najveća operatera u Srbiji bez integrisane (IPPC) dozvole po isteku zakonskog roka.Nova ekonomija, 13. septembar 2024; Balkan Green Energy News; RERI.
Veliki Krivelj radi bez rudarskih odobrenja
To 30. januara zatiče rudarska inspekcija. U junu sledi optužni akt tužilaštva u Zaječaru.Zapisnik inspekcije Ministarstva rudarstva i energetike; OJT Zaječar.
Malka Golaja
Inspekcija zaustavlja radove na lokaciji novog rudnika, pre nego što je plan koji treba da ga omogući uopšte stigao do javnog uvida.Republička šumarska i lovna inspekcija, 11–12. jun 2026.
Šta Zijin kaže, a šta piše u dokumentima
ZIJIN KAŽE„Tražićemo odobrenje nadležnih organa u svakoj fazi projekta, kako ugrožene vrste i osetljivi ekosistemi ne bi bili oštećeni.“zijinmining.com · Ecological Conservation
U DOKUMENTIMANa Malka Golaji je 11,49 hektara šume iskrčeno bez saglasnosti, i to pre prvog javnog uvida u plan koji rudnik tek treba da omogući. U Majdanpeku je, prema zahtevu za vanredni inspekcijski nadzor koji su 10. avgusta 2026. podnela dva udruženja, predstavnik kompanije na javnoj raspravi potvrdio da kamioni već rade na parcelama odlagališta i da za te radove nema dozvola.
ZIJIN KAŽE„Svi naši projekti zaštite od poplava projektovani su i izgrađeni da izdrže stogodišnje ili teže nepogode.“zijinmining.com · Water
U DOKUMENTIMAU Planu upravljanja rudarskim otpadom za kop Majdanpek odvodni kanali odlagališta dimenzionisani su na pedesetogodišnje padavine. Isti dokument beleži da je u maju 2014. kiša poplavila donje etaže Severnog revira, pa su ljudi i oprema evakuisani.
ZIJIN KAŽE„Kiselu drenažu uključujemo u ukupni sistem kruženja vode … neutrališemo je … i tek kad zadovolji propisane standarde, vodu ponovo koristimo ili ispuštamo.“zijinmining.com · Water
U DOKUMENTIMAPlan upravljanja rudarskim otpadom svih šest majdanpečkih odlagališta svrstava u otpad koji generiše kisele drenažne vode, a u poglavlju o merama nema nijedne mere protiv kisele drenaže: ni prekrivke, ni nepropusne podloge, ni odvajanja materijala, ni postrojenja za prečišćavanje.
ZIJIN KAŽECilj: „100% obnove sveg zemljišta koje se može obnoviti.“zijinmining.com · Ecological Conservation · Targets and Performance
U DOKUMENTIMAPo nacrtu strateške procene Ministarstva rudarstva i energetike od 30. aprila 2025, o kojem su pisali Forbes Srbija i N1, Zijin je 2023. u Srbiji rekultivisao 49,19 hektara, a novih 127,96 hektara degradirao.
ZIJIN KAŽECilj: „Nema većih kršenja ljudskih prava.“zijinmining.com · Human Rights · Targets and Progress
U DOKUMENTIMAAmerička carinska služba (CBP) je 16. juna 2026. zabranila uvoz proizvoda kompanije Serbia Zijin Copper zbog prinudnog rada, uz šest od jedanaest pokazatelja Međunarodne organizacije rada. To je nalaz carinskog organa, a ne presuda suda. Naša vest →
Izjave su preuzete sa zijinmining.com 12. septembra 2026. i ponovo proverene 21. septembra 2026; link uz svaku vodi na stranicu na kojoj piše. Prevod je naš. To su obaveze na nivou cele grupe: nijedna ne imenuje postrojenje u Srbiji, iako je Srbija u prvoj polovini 2026. dala 27% bakra koji je grupa iskopala.
Zašto ih niko ne zaustavlja
Dva rudarska inspektora na 833 objekta
Toliko ih je, po odgovoru Ministarstva rudarstva i energetike, bilo 2024. za celu Srbiju (po drugom izvoru tri). Inspektora za zaštitu životne sredine je 56, na 86 predviđenih mesta.Nova ekonomija, 29. februar 2024; Forbes Srbija, 19. avgust 2024.
Sedam presuda, oko 68.000 evra
Toliko iznose sve kazne iz sedam presuda za nelegalnu gradnju: manje od 0,05% godišnjeg profita. Pet od sedam je ispod zakonskog minimuma. Fiskalni savet je još 2018. zaključio da se nekim preduzećima više isplati da plaćaju kazne.Nova ekonomija, 13. septembar 2024; Fiskalni savet, 26. jun 2018.
Državni plan plaća sam Zijin
Troškove izrade prostornog plana, koji će biti osnov za eksproprijaciju, topionicu i jalovište, snosi Serbia Zijin Mining, kompanija u čiju korist se plan i donosi. Naša vest →
„Ne tražimo da nam veruješ. Tražimo da proveriš.“
Dokumenti →Zaječar nije rudarski grad. To je grad vode, zemlje i fabrika.
Lekovite vode dve banje
Sam plan kaže da su termomineralna izvorišta oko Bora i Zaječara verovatno povezana. Hidrogeolozi koje smo pitali kažu da arteske vode Zaječara nisu ugrožene, ali da je negativan uticaj rudarenja na vode Nikoličevske i Gamzigradske banje moguć, a model podzemnih voda ne postoji.
Plodno polje i stočarstvo
Zaječar je grad poljoprivrede i stočarstva, a ne rudnik. Teški metali u zemljištu su nepovratni.
Vazduh koji dišu deca
Topionica obrađuje visoko toksičan koncentrat. Arsen i kadmijum se ne zadržavaju na granici opštine.
Fabrike, a ne jalovišta
Dinamična mala privreda i fabrike srednje veličine: to je istorija Timočke krajine, ne rudarska kolonija.
„Za rudarsku kompaniju podzemne vode su smetnja. Za nas su lek, i uslov za život.“
Najnovije iz kampanje.
Bukurešt dva puta pisao Beogradu o Ziđinu, odgovora nema ni posle deset meseci
Rumunska ministarka životne sredine Diana Buzoianu zatražila je od srpskog ministarstva još 13. novembra 2025. prekogranične konsultacije o Ziđinovim rudnicima kod Majdanpeka i Bora. Zahtev je ponovljen, odgovor nije stigao, objavio je portal România curată.
18. avgusta 2026.Posle Rumunije i Bugarska: 12 organizacija traži da Sofija uđe u proces oko Ziđinovog kompleksa
Dvanaest bugarskih nevladinih organizacija uputilo je 18. avgusta pismo ministarki životne sredine i voda Bugarske, dan pošto je isto zatražilo 28 rumunskih organizacija. Traže status potencijalno pogođene strane i dokumentaciju na bugarskom jeziku.
17. avgusta 2026.Kinesko zlato, rumunska voda: 28 rumunskih organizacija traži od Bukurešta da ne prepusti Dunav
Dvadeset osam rumunskih nevladinih organizacija zatražilo je od svoje ministarke životne sredine da pokrene prekogranične javne konsultacije o Ziđinovom kompleksu „Čukaru Peki“ i „Malka Golaja“. Pismo se poziva na Kijevski protokol i traži da Rumunija dobije status potencijalno pogođene strane.
Ništa nije gotovo. Pridruži se Buni.
Buna nije bes. To je organizovan otpor sela i grada koji brane vodu, zemlju i zdravlje. Prati nas, ostavi mejl i reci nam šta umeš: svaka veština je potrebna.
Prati zvanične kanale.
Ovo su jedini nalozi i jedina adresa koje Timočka Buna koristi. Sve drugo što nastupa u naše ime nije naše.
Treba nam pomoć.
Bunu vode ljudi u slobodno vreme. Ako umeš nešto od ovoga, javi se na info@timockabuna.org i napiši šta umeš i koliko vremena imaš.
Dizajn
Grafički dizajneri i ilustratori: flajeri, plakati, objave za mreže, infografike.
Pisanje
Pisci, novinari i lektori: vesti, saopštenja i objašnjenja koja razume svako.
Teren
Ljudi u selima i gradu: deljenje flajera, razgovor sa komšijama, fotografija sa datumom i mestom kad se nešto dešava.
Pravo
Pravnici: zahtevi za informacije od javnog značaja, primedbe, prijave inspekcijama.
Struka
Hidrogeolozi, hemičari, rudarski inženjeri, lekari, biolozi: čitanje studija i stručna mišljenja.
Prevod
Prevodioci: engleski, rumunski, bugarski, vlaški.
Foto i video
Fotografi, snimatelji, piloti dronova, montažeri.
Mape i podaci
GIS i analitičari: mape, obrada merenja.
Šta sledi u proceduri
Rani javni uvid je završen 3. avgusta 2026. Primedbe građana, udruženja i institucija su predate, a procedura se nastavlja.
- Izrada nacrta prostornog plana i strateške procene uticaja na životnu sredinu, koja u fazi ranog uvida nije ni rađena
- Javni uvid u nacrt, novi zakonski rok u kome se ponovo podnose primedbe
- Usvajanje plana: objavićemo svaki novi rok čim bude poznat